Наш манастир је основан 31. децембра 1809. године личним декретом Цара Александра I. Почетком XX века у Ново-Тихвинском манастиру било је око 1000 сестара и шест храмова. Од самог почетка манастир је био општежитељни и сестре су живеле по строгом типику: имале су заједничку имовину, заједничку трпезу и заједничка послушања. Све су обављале сложно, с љубављу и са молитвом. У манастиру се налазила Тихвинска икона Мајке Божије (репродукција древне чудотворне иконе).

Цар Николај II је 1918. године са својом породицом у Jeкатеринбургу био у заточеништву у кући Ипатјева. Сестре Ново-Тихвинског манастира биле су последње које су се старале о Цару и његовој породици: сваки дан су Царским заточеницима доносиле и преко чувара достављале намирнице неопходне за живот – јаја и млеко.

После револуције манастир је затворен, а у главном храму, сабору светог Александра Невског, налазио се етнографски музеј. У осталим просторијама била је војна болница. И данас се у многим старим манастирским здањима налазе болничка оделења. Манастир је обновљен 1994. године.

Као и у прошла времена, сав живот сестара посвећен је молитви и служењу ближњима. Манастир се бави изградњом и обновом храмова као и харитативном делатношћу. Сестринство се такође бави и иконописом, шивењем, везом и богослужбеним појањем. Појавила су се и нова послушања: сестре преводе и објављују духовну литературу, проучавају историју обитељи и епархије. При манастиру су активна два подворја, једно у селу Меркушину близу града Верхотурја, а друго у сеоцету Јелизавет, једном од административних центара јекатеринбуршке области.