Novo-Tikhvin women's monastery: Реч духовника
Ново-Тихвинский женски манастир
 
 Наш поштански фах   Адреса: 620063, Јекатеринбург, ул. Зеленаја рошча 1  Верзија за штампање   

Русская версия
English version
Храм светог Александра Невског
Подворје посвећеном Свемилостивом Спасу и Пресветој Богородици
Преподобни Василиск Сибирски
Подворје у Меркушину
Радионице
Реч духовника
Монашки живот
Разговори са монаштвом
Фестивал у Србији
На свечаности код преподобног Јустина



Реч духовника

перейти к рассказу о событии

Схиархимандрит Авраам (Рајдман). Монаштво у мегалополису

Ми смо се већ навикли на то, да у градовима има много улица које су назване у част некад постојећих у њима манастира. При томе, ми смо се такође навикли и на манастирске зидине у центру престонице и других градова. Међутим, представити их као дејстујуће обитељи, а не музеје – то је већ сложено. Монаштво је чини се, несједињиво са аутомобилском буком и излозима бутика. Но, тим не мање се градске обитељи обнављају. Ради чега постоји и чиме живи савремено градско монаштво прича схиархимандрит Авраам (Рејдман), духовник Ново – Тихвинског женског манастира.

> > > >

перейти к рассказу о событии

О унутрашњој и спољашњој чистоти. Bеседа на Сирoпусну недељу

«Ако хоћемо да задобијемо опроштај грехова, онда морамо одстранити страшну препреку, зид, непроницљиву таму, који не даје Божијој светлости да продре у горницу душе наше и осветли је. Ова тама је непријатељство према човеку у свим његовим многобројним пројавама. Опраштајући једни другима стварна и привидна прегрешења, ми као да привлачимо Божанску светлост у наше срце, нашу душу и већ самим тим стичемо душевни мир. Са овим осећањем, које ниуколико не противречи покајању, већ обратно, на чудесан начин се сједињује са скрушеношћу срца, ми би требало да уђемо на поприште Великог поста, да бисмо га савршили правилно, корисно и многоплодно. Зато је премудро установљен од светих отаца овакав посебан дан – Праштална недеља». Реч схиархимандрита Авраама.

> > > >

перейти к рассказу о событии

Схиархимандрит Авраам (Рајдман). О правилном односу према сродницима

Просто и јасно, на конкретним примерима отац Авраам објашњава, како остварити јеванђељске истине у свакодневном животу. «У данашњој беседи бих се позабавио питањем правилног односа (сходно Јеванђељу) према нашим сродницима. Говорећи на ову тему, не може се не дотаћи и друге – јеванђељско учење о одрицању од света. Онда се окренимо ка оном моменту у коме Господ наш Исус Христос критикује фарисеје због нељубавног односа према својим родитељима и покушајмо да објаснимо ову поуку Спаситеља, упоређујући је са другим Његовим поукама».

> > > >

перейти к рассказу о событии

Схиархимандрит Авраам (Рајдман). О сећању на смрти изненадној смрти

Сећати се смрти – то је насушна потреба сваког човека. Међутим, то није тако просто као што се чини на први поглед. Потребно је то чинити правилно, да се уместо користи не би изазвала штета у својој души. А то се догађа када почнеш маштати како доспеваш у рајске обитељи...па се упутиш да шеташ по рајском врту и гледаш, - приђе ти змија и каже ти исто што је рекал и Еви, и тиме се све оконча.

> > > >

перейти к рассказу о событии

Схиархимандрит Авраам. О правилној употреби слободне воље

Данас се сећамо Рођења Пресвете Богородице. Ми треба да се користимо својом слободом тако, да би се унеколико уподобили Мајци Божијој. Као што је Пресвета Дјева послужила спасењу свег људског рода, тако би и ми требало да послужимо макар своме сопственом спасењу. Спасавајући се сами, ми истовремено не можемо не спасавати и оне људе који нас окружују. Преподобни Серафим Сраовски је рекао: «Стекни дух миран – и спашће се хиљада око тебе». Ако ми тобоже саможиво се бринући за спасење само своје душе, подвизавајући се само ради себе, стекнемо душевни мир, онда ћемо и ненамерно ширити око себе атмосферу, која ће привлачити нашем начину живота многе људе, и на тај начин ћемо ми послужити њиховом спасењу.

> > > >

перейти к рассказу о событии

Схиархимандрит Авраам (Рајдман). О томе, да подвиг мучеништва изражава љубав према Богу

Не знаш чему се дивити: или преподобномученици Јелисавети и Царских страстотерпцима, који су побуђивали у својим ближњим такву необичну љубав, или преданости њихових слугу. Свакако, овде није дејствовало само осећање дуга, односи међу њима нису били просто односи претпостављених и потчињених – овие људе је пократало осећање узајамне љубави. Нераздвојивост ових праведних светих људи, Царских страстотерпаца и њихових слугу, сведоче о томе да се они нису одвојили својим духом од љубави Христове, без обзира на сва неподношљива, страшна гоњења. Љубав их је објединила и учинила нераздвојним чак и у смрти.

> > > >

перейти к рассказу о событии

Схиархимандрит Авраам (Рајдман). Смртни грех униније

Када је посла много, човек се плаши, диже руке и почиње мислити, да „сав посао ионако не могу завршити“. Ово наше својство које се појављује у уобичајеним људским пословима и занимањима, очитује се и у духовном животу. Нешто нам не полази за руком и ми одмах падамо духом: „Не могу да се помолим одмах као Илија пророк, по чијој молитви је пала киша, онда се и ја више нећу око ње занимати“. Или: „Ја се већ читава три дана подвизавам, а код мене још мене непрестане молитве – шта је томе разлог?“ Или: „Ја већ три године долазим сваке недеље у храм, а код мене још нема бестрастности – како је то могуће?“

> > > >

перейти к рассказу о событии

Схиархимандрит Авраам (Рајдман). О уобичајеном погледу на ствари, или Како се научити виђењу чуда

Нам тривијални поглед на ствари не даје да видимо чудо, нешто Божанско у нашој свакодневници. Ми стално тежимо да решавамо своје практичне проблеме, задатке, и опет и опет се погружавамо у сујету, заборављајући о вечности, о своме спасењу. Ми се понашамо као да код нас све иде својим уобичајеним током. Но, ми живимо свега једном. И живимо за вечност... Како се научити видети дејство Промисла Божијег у свакодневици?

> > > >

перейти к рассказу о событии

Схиархимандрит Авраам (Рајдман). О навици самооправдавања

Сви ми волимо да се оправдавамо. На пример, људи који се одликују гнављивим карактером, често су дрски према другима, а у одговор на примедбу могу рећи: „Ја не могу да се не љутим, јер су ме родитељи рђаво васпитали“. Или „Код мене је такав карактер, не могу да се променим“. Или чак: „Ко је дрзак? Ја!? То није истина, ја се према свима понашам врло љубазно и културно…“.

> > > >

перейти к рассказу о событии

Схиархимандрит Авраам (Рајдман). Слика будућег васкрсења

Бескрајан је низ покољења од Адама до краја света, милиони и милијарде људи – сви они ће устати у будућем, у последњи дан… Како то ће бити? Као што је васкрсао лазар Четвородневни. Тада ћемо ми сви устати пред Њим и угледати све људе, који су живели на земљи од почетка века: и праведнике и грешнике… Празнујући данас васксење из мртвих праведног Лазара, ми ми оснажујемо своју веру сећањем на ово чудо. Веру у будуће васкрсење ми би требало не само да држимо у уму као некакво апстрактно знање, већ и да живимо њоме, схватајући да захвљајући нашем животу, добром или рђавом, наше васкрсење ће бити или „васкрсењем живота“ или „васкрсењем суда“.

> > > >

перейти к рассказу о событии

Схиархимандрит Авраам (Рајдман). О духовној кратковидости

Нама се чини, да уколико имамо очи, то значи да видимо ствари онаквим какве су оне у самој стварности. Међутим, то није тако. Ми често чак и нисмо свесни, колико извитоперено гледамо на стварност. Неке ствари нам се чине потпуно очигледним, и када неко покушава да нам то оспори, ми се љутимо: „Шта ви хоћете? Ништа ли не схватате, шта ли?!“ Ми можемо постати слепи, ако будемо следили хришћанско учење формално, ако се будемо подавали утицају својих страсти. А како стећи правилан поглед на ствари, како се ослободити од ове копрене која помрачује наш ум?

> > > >

перейти к рассказу о событии

О свлачењу са себе старе одеће греха

«Апостол говори с почетка о старом човеку, кога ми треба да свучемо са себе, као одећу. Не да би се лишили своје природе, коју нам нико не може отети, и ми сами не можемо се од ње избавити, већ свући оно што је за нас постало тако природно, док нам је у ствари туђе. Догађа се да се човек навикне на једну исту одећу, и пошто га људи виде стално одевеним у једно исто, то им се чини да је његов спољашњи изглед - он сам. А када се исти појави у другој одећи, њега чак и не препознају одмах. Ми смо обучени у стару одећу греха, али не у том смислу да је она овештала (изанђала), него у том смислу, да је она од почетка, одмах после пада људског, постала стара, неприкладна». Реч схиархимандрита Авраама.

> > > >

перейти к рассказу о событии

Похвала праведнику

«У то време се сав свет погружавао у таму, тонуо у незнању, у заблудама, људи су се предавали страшном разврату и поврх тога, страшни греси убистава и разврата узводили су се у религиозну норму. То је било време посебног безакоња, када је владала само сила и грубе страсти. Управо у то време је праведни Авраам веровао да ће доћи Месија, Који ће избавити људски род од ропства греху». Реч схиархимандрита Авраама.

> > > >

перейти к рассказу о событии

Како ми глумимо смирење

Лажно смирење је смирење привидно (показно). ти можеш до миле воље говорити о себи, као праведни Авраам, да си «прах и пепео», или као пророк Давид, да си ти «црв, а не човек», док ћеш у мислима сматрати: «Ето ја сам црв, а не човек, зато сам ја и бољи од свих ових људи, јер они не мисле о себи да су црви, а ја мислим. Зато су они црви, а ја човек». Разговор са схиархимандритом Авраамом (Рејдман).

> > > >

перейти к рассказу о событии

Како се Јован Кронштатски односио према Лаву Толстоју или О степенима оправданог осуђивања. Схиархимандрит Авраам (Рејдман).

Нама је неопходно да знамо за степене оправданог осуђивања, али не можемо у овоме тражити оправдање својим страстима. У већини случајева ми треба да се старамо да не судимо и не осуђујемо, и тада нас ни Господ неће осудити. Сви вероватно знају за случај из „Отачника“ о монаху који није никога осуђивао. Он је живео предавши се нераду, али када је умро и демони му показали свитак са мноштвом његових грехова, он је ускликнуо: „Господе! Па ти си рекао: «Не судите, да вам се не суди». Ево, ја читавог свог живота никога нисам осудио“. И одмах су ишчезли са свитка сви његови греси.

> > > >

перейти к рассказу о событии

Схиархимандрит Авраам (Рејдман). Молитва Исусова – духовни океан који орошава читаву земљу

За молитву Исусову знају многи православни хришћани, али јој често не придају значај какав она заслужује. Молитва Исусова је главна, кључна врлина, око које се све врти. Ако се употреби библијска метафора, онда се та молитва може упоредити са океаном, који је у првобитна времена, до потопа, омивао сву земљу и орошавао је. Без животворног дејства молитве Исусове, овог духовног океана, у човеку не може ништа произрасти и тим више донети плодове.

> > > >

перейти к рассказу о событии

Исповест треба да буде кратка и конкретна. Разговор са схиархимандритом Авраамом (Рејдман)

Ко је у ствари духовник и је ли он потребан мирјанину? Како се правилно исповедати? Шта треба да учини човек, да би добио од свештеника правилан савет? На ове и на друга питања одговара духовник Ново-Тихвинског женског манастира и Свето-Козминске мушке пустиње схиархимандрит Авраам (Рејдман).

> > > >

перейти к рассказу о событии

Схиархимандрит Авраам (Рејдман). Пост у стакленом сандуку над Темзом или како не треба постити

Пост је једна од најдискутабилнијих тема у православној средини, и тим пре и више за време поста. Каквих све књига о посту није написано, каквих само научних чињеница и светоотачких цитата није наведено! Међутим, без обзира на овакво обиље информација, постоји неколико врло окошталих заблуда о посту. О овим заблудама, полазећи од свог великог пастирског искуства говори схиархимандрит Авраам (Рејдман).

> > > >



Превео: Небојша Ћосовић