На свечаности код преподобног Јустина

Пре неколико дана, блиска нам по духу и вери Србија, прославила је велики празник. Сви православни Срби предвођени Патријархом заједно са хиљадама верника сабрали су се у манастиру Ћелије ради обретења моштију Светитеља кога зову и пророком нашег времена - преподобног Јустина (Поповића).

Овај строги подвижник, ватрени проповедник и богослов који је попут небопарног орла досезао највише духовне врхове и храбри исповедник вере пламено је вољен у Србији као и у многим другим православним земљама. По благослову Његове светости Патријарха српског Иринеја обретење моштију преподобног Јустина збило се на стодвадесетогодишњицу његовог рођења и на тридесетпетогодишњицу његовог престављења. На овој свечаности сабрао се велики број верујућих са свих страна света: из Грчке, Русије, Немачке, САД и Аустралије. На прослави је међу многобројним поклоницима била и настојатељница нашег манастира, игуманија Домника са једним бројем сестара.

Једна карактеристика особито краси српски народ – посебна, жива љубав Срба према светима. Сви светитељи су Србима веома блиски и они им се обраћају простосрдачно, као најближим рођацима. Свети Сава, Лазар, Николај Охридски, ава Јустин – сви су они Србима најближа, велика породица. И наше сестре боравећи на српској земљи поред аве Јустина живо су осетиле како је близак духовни свет сваком човеку. Сам преподобни Јустин је поред свакога од нас, а са њим су и сви они са којима он сада борави: Мати Божија, свети Јован Претеча, апостоли... И према речима аве Јустина „ово и јесте Црква – овде су сви заједно једни са другима... Наше је порекло на небу јер човек је деведесет девет процената од неба и само један проценат од земље. Зато треба у сваком тренутку да се пењемо на небо, да пужемо ка небу, да бежимо небу, да летимо ка небу. Када са усрђем чинимо све свете врлине и кроз њих покрећемо све своје мисли, сва своја осећања, сву вољу, тада без сваке сумње јуримо ка небу, све му се више и више приближавамо док на крају уз преизобилну помоћ Благога Утешитеља не доведемо душу до небеске обале и сав живот свој не пренесемо на небо. И тада све вечности Христове почињу да бивају наше: ми по дару благодати Божије почињемо да осећамо да је и Истина Вечна и Правда Вечна и Љубав Вечна и Живот Вечан“.

О преподобни оче Јустине, моли Бога за нас да и ми стекнемо такву љубав према Богу каква је твоја и да уђемо у Небеско Царство где ти пребиваш са Христом и Пресветом Владичицом нашом Богородицом и са свима светима!