О подворју посвећеном Свемилостивом Спасу и Пресветој Богородици

Подворје у насељу Јелисавет основано је још за време прве намеснице манастира Игуманије Таисије почетком XIX века. Манастиру су припадала широка поља и земља у околини подворја. На Јелисаветинском подворју подигнут је храм посвећен Свемилостивом Спасу. После револуције бољшевици су опљачкали храм, али су се богослужења након тога још дуго вршила. Храм је затворен 1938. Враћен је верницима 1988. године, након 50 година.

Данас се у цркви Свемилостивог Спаса налазе две светиње. Ту је честица моштију светог праведног Симеона Верхотурског, великог чудотворца. Он је чувен и поштован у целој Русији јер помаже свима који му се молитвено обрате за помоћ. Не носи он тек тако име које значи „услишитељ“. Друга светиња су мошти преподобног Василиска Сибирског. Његов животопис подсећа на житија древних подвижника. Многе године провео је у строгој самоћи у ненасељеним шумама. Скоро све своје време посвећивао је молитви те достизао најузвишенија благодатна стања. Често би током молитве бивао удостојен чудотворних виђења. Последњих 30 година свога живота преподобни Василиск провео је у Сибиру и на Уралу. Упокојио се 1824. године. Његове часне мошти пронађене су 2000. године.